Ribolov je pojam koji se koristi za lov ribe u morima, jezerima, rekama i ostale plodove mora kao školjke, rakove i hobotnice. Ribolov se dalje deli na sportski ribolov (ribolov kao hobi) i komercijalni ribolov. Ribolov je stara i široko rasprostranjena aktivnost sa raznim tehnikama i tradicijama, ali i primenom modernih tehnoloških pomagala. Na našim teritorijama preovladava ribolov na rekama i jezerima.

Kada se kaže ribolov, tu ne mislim na samo pecanje ribe, već sveobuhvatan doživljaj koji podrazumeva izlazak u prirodu, druženje i kao krajnji produkt pecanje.

– VRATITE U VODU RIBU KOJA JE ISPOD MERE !!! ( Šaran 30 cm, Štuka 30cm, Linjak 20 cm, Smudj 35 cm, Karaš 20cm, Kečiga 30cm, Deverika 25 cm, Som 60 cm )

– Počisti smeće koje si zatekao, mnogo je lepše pecati na čistoj obali. Sve smeće spremi u kesu i baci u kontejner kada se budeš vraćao kući.

– Obalu ostavi uvek čistu. Ne ostavljaj iza sebe smeće, papire i druge otpatke, biće ti krivo kada dođeš sledeći put na to mesto i zatekneš prljavu obalu.

– Ne stvaraj buku na ribolovnom mestu, smeta i ribi i drugim ribolovcima.

– Uvek zatraži dopustenje (od ribolovca koji je pre tebe došao) za ribolov u njegovoj blizini.

– Pažljivo rukuj priborom i ne prebacuj svojim preko tuđeg.

– Ne zabacuj blizu kolege koji je prvi došao, odmakni se malo od njega.

– NAŽALOST ne postoje privatna rirbolovna mesta i ne pokušavaj da se svađaš sa „uljezom“ koji je seo na tvoje mesto (propašće ti dan namenjen pecanju). To što si ga ti pripremio i prihranio ne znači da si ga zakupio, pokušaj da ustaneš ranije od „uljeza“ ili pronađi skriveno mesto gde „uljeza“ nema.

– U prolazu do ribolovnog mesta uvek pozdravi ribare na koje nailaziš, NE sa sretan ulov majstori već jednostavnim BISTRO.

– Ne bućkaj po vodi.

– Spremi kompletan pribor ( sve što ti je potrebno ) pre pecanja, ne dozvoli da tražiš od kolege da ti pozajmi jednu udicu, olovicu i sl.

– Ako ti neko dete zatraži udicu daj mu, to su ipak naši naslednici.

– Ne savetuj nikoga, ne nameći svoje mišljenje ako ti savet i mišljenje niko nije tražio.

Matrijali koji se koriste za izradu štapova su najrazličitiji, mi ćemo izdvojiti grafitne štapove. Cena štapa je usko vezana sa kvalitetom i čistoćom grafita koji je upotrebljen u izradi štapa. Kada na štapu vidite natpis „graphite composite“ to znači da je to štap sa veoma malim procentom grafita. NAPOMENA: Grafitni štapovi su odlični provodnici struje, tako da nikako ne prporučujemo da sa njima pecate za vreme oluja i ispod dalekovoda.

Udice
Sportsko-rekreativni ribolov je nezamisliv i nemoguć bez udice. Ona je stara koliko i ovaj naš sport samo što se vremenom radilo na njenom poboljšanju, kako u pogledu strukture materijala tako i na njenom izgledu. Proizvođača udica ima mnogo, mi bismo izdvojili: „Gamakatsu“, „Kamasaki“, „Mustad“, „Dam“ i „Zlatni lav“. Veličina udice koju ćete koristiti usko je vezana sa vrstom ribe koju planirate da pecate. Ima ih sa jednim, dva, tri pa i četiri kraka, boje su bele, žute, brunirane, posrebrene pa čak i crvene. U zavisnosti od veličine udice urađene su i teblice za njihovu numeraciju, ali postoje dve: „Reditch“ i „Kendol“. Neke zemlje koriste Kendol tablicu dok se veći broj zemalja opredelio za „Reditch“. Sudeći po nekim indicijama svi će uskoro preći na „Reditch“skalu. Udice možemo podeliti na dobre i loše. Bolje su one jake i čvrste koje će pući kada dostgnu tačku izdržljivosti nego one koje će se ispraviti.

Ribolovni konac
Svilene, pamučne i druge niti, ili dlaka iz konjskog repa su deo prošlosti jer su ih zamenili sintetički materijali: najlon, perlon i drugi. Najloni se razlikuju po izdržljivosti, elastičnosti, otpornosti, postojanosti boje, izdržljivošću na čvoru, ali i na dužini trajanja što je i te kako važno. Veoma je teško preporučiti određenu marku najlona jer se gotovo svakog dana pojavljuju nove marke. Mi ćemo vam preporučiti neka osnovna pravila kojih se i sami pridržavamo. Osnovno je znati da se tanji najloni koriste za pecanje sitnije ribe i obrnuto. Redovno (svaku sezonu) menjajte najlone na mašinicama, jer su u principu svi novi najloni dobri najloni. Pronađite prodavca koji ima dobar promet, jer vam se inače može desiti da kupite najlon koji već 2god stoji po magacinima. Imamo kolege koje svoj najlon na mašinici menjaju svko 5-6 izlazaka na vodu, njima se nije desilo da im se pokida najlon.

Tehnike:
dubinsko pecanje, pecanje plovkom, varalicarenje, musicarenje.

Taj hrabri i snažni borac na udici, ali i delikates na trpezi – naravno uz uslov da nije tovljen, živi samo u rekama crnomorskog sliva do regiona mrene, ali i u jezerima sve do 400 metara nadmorske visine, zatim u barama, mrtvajama i ritovima. Razmnožava se na plavnim zonama sa bujnom vegetacijom na koju lepi ikru. Plodnost ženki je fantastična, jer u tri navrata u periodu mresta položi i do milion jajašca.

Ekonomska vrednost mu je velika u privrednom ribolovu, ali ništa manje nije značajan i u sportsko-turističkom pogledu. Prenet je iz Srednje Azije, a aklimatizovao se u svim zemljama sveta. Uglavnom se gaji u ribnjacima, ali kao što rekoh, ima ga i u donjim tokovima većih nizijskih reka. Ukrštanjem i selekcijama javlja se u nekoliko podvrsta od kojih su najkarakterističnije tri. Šaran, poznatiji kod nas kao divljak, ili savski šaran, sav je u krljuštima i sa znatno izduženijim i vretenastijim telom. Njegov sabrat „špigler“ manje je aerodinamičan od divljaka i sa nepravilno raspoređenim krupnim krljuštima, uglavnom duž bočne linije i leđa, ispod škržnih poklopaca i u blizini repnog peraja. Drugi rođak divljaka „lederer“ gotovo je bez krljušti, ali sa nešto manjom glavom.

Najveća je slatkovodna evropska riba koja kad je posluži sreća, može da naraste i do tri metra dužine sa težinom od 250 do 300 kilograma. Građa tela i izgled razlikuju se u mnogome od ostalih slatkovodnih riba. Izrazito velika glava sa dugim brkovima i sitnim očima, pljosnatog je oblika ali mu je trup ovalan, koji se prema repu sužava.Velika usta puna su sitnih zubića. Ispod donje vilice ima dva para kratkih brčića. Koža mu je bez krljušti – sluzava, a boja zavisi od sredine u kojoj živi. Leđa su mu uglavnom tamnozelene, smeđe ili crne boje, a trbuh prljavobeo. Šare po telu su mramoraste.Najradije se zadržava u dubokim virovima sve dok ga glad ne natera da pođe u lov.

Hranu traži u blizini svoje loge u koju se obavezno sit vraća. Nije mnogo hitar i smatra se lenjom ribom, koja radije čeka žrtvu mameći je brkovima. Smatraju ga glupim, ali bez osnove, jer je inteligentniji nego što se misli. Inače je svežder. Za podmirenje „blagoutrobija“ ne prašta ničemu što u vodu dospe i može da mu posluži kao hrana. Jede gliste, puževe golaće, rovce, rakove, ribe, uginulu živinu, barske ptice, pijavice, pa čak i sapun. Izrazito veliki primerci, mogu biti opasni i za kupače.

Soma s razlogom smatraju noćnom grabljivicom, ali se zna da u lov izlazi rano u zoru i predveče, a ređe i tokom dana. Uveče ga trba čekati na ulasku brzaka u vir, međutim, pred zoru i tokom dana som je u viru ili na izlasku iz vira. Prava somova staništa su na ušćima reka i potoka naročito u vreme kad se od kiša zamute, noseći sa sobom razne insekte, crve i vodozemce. U takvim prilikama prikrada se ispod ušća i sačekuje sve što mu voda donosi. Zna da predveče i u zoru ušćima prilaze i druge ribe u potrazi za hranom ili za osvežavanje kiseonikom, pa im pridružuje i odatle vraća najčešće sit ili okačen na udicu. Na ovakvim mestima, radije napada živu ribu, kederovanu žabu ili raka na plivajućim udicama, nego glistu ili pijavicu zabačenu dubinski – na dno.

Telo joj je mišićavo sa relativno malom glavom i zubastim ustima. Boju tela prilagođava sredini u kojoj živi. To je riba brzih i hladnih planinskih reka i ledničkih i veštačkih jezera.Mresti se od oktobra do sredine februara, ali i tu ima izvesnih pomeranja koja zavise od vremenskih uslova.Plodnost ženki varira od 500-3000 komada ikre, koju polaže na pesku prethodno pripremljenom za smeštaj. Posle oplodnje ikre “gnezdo“ prekriva slojem peska da ga zaštiti od brojnih neprijatelja. Posle nekoliko nedelja iz ikre se izlegu mlade pastrmke koje se u prvo vreme hrane planktonima a kasnije kad odrastu insektima, mekušcima žabama i ribama. U većim rekama i jezerima sa dosta hrane naraste i do 10 kilograma.

Inače u planinskim rekama bez dovoljno hrane ova riba jedva dostiže dužinu od 35-40 cm i do kilogram težine. U našoj zemlji lov pastrmke nije dozvoljen prirodnim mamcima, već veštačkim mušicama i varalicama. Dozvoljena lovna dužina se kreće od 24 cm na nagore. Ako je voda bistra uspeh u lovu sa varalicom je slab. U tom slučaju preporučuje se nešto veća veštačka mušica od lipljenskih. Najbolje su one od 8-12. Veština je samo pogoditi kada i koju mušicu uzima. U lovu se podjednako koriste “suve“ i “mokre“ mušice.

A najbolje pojedinačne rezultate ostvarili su:
Atko Hasanagić -Ribolovno – udruženje Priboj sa ulovom od 6.680,00kg
Anes Zukić – Ribolovno udruženje Prijepolje sa ulovom od
5.400,00kg
Sanel Kukić – Ribolovno udruženje Prijepolje sa ulovom od
5.320,00kg
Diplome i nagrade uručio je direktor Turističke organizacije Mićo Rogović.